Kretanje u svakodnevnom životu
Ako posmatramo svet oko sebe, možemo da primetimo da je sve oko nas u neprestanom kretanju. Pod kretanjem podrazumevamo: let ptice ili helikoptera, kruženje Zemlje oko Sunca, ali isto tako i rast nekog živog bića ili erupciju gejzira i vulkana.
Mehaničko kretanje se definiše kao: promena položaja tela u odnosu na druga tela tokom vremena.
U ovoj definiciji kretanja se pominju „druga tela“ u odnosu na koja se posmatra kretnja. Ta tela se nazivaju referentna tela. Telo u odnosu na koje se posmatra kretanje drugih tela naziva se referentno telo.
Referentno telo je neophodno uvesti, to se može videti iz primera devojčice u vozu. Ako posmatramo njeno kretanje u odnosu na sedišta u vozu, ona miruje, ali ako posmatramo u odnosu na neku zgradu, devojčica se kreće (kao i sedišta u vozu). Zbog ovoga se kaže da je kretanje relativno. Reč relativno koristimo kada želimo da kažemo da je nešto tačno pod određenim uslovima (devojčica u vozu se kreće u odnosu na zgradu, a miruje u odnosu na sedište). Za veše roditelje vi ćete reči da su oni relativno stari, a vaša baba ili deda će za njih reći da su relativno mladi. Suprotan pojam od relativnog je apsolutno. Ako za nešto kažemo da je apsolutno tačno, to je tačno bez obzira na bilo kakvu promenu.
Kada se proučava neka pojava, određuje se referentno telo i ono se ne menja tokom trajanja ogleda.
Postavlja se pitanje da li postoji telo u odnosu na koje bismo uvek posmatrali sva kretanja drugih tela. Za takvo telo očekivali bismo da apsolutno miruje u prostoru i ono bi bilo apsolutno referentno telo. Da li bi to mogla da bude Zemlja, Sunce ili centar naše galaksije? Zemlja se okreće oko Sunca, ali se i Sunce kreće unutar naše galaksije, koja se pak kreće u odnosu na druge galaksije, tako da nema apsolutnog referentnog tela. Možemo zaključiti da je svako kretanje i mirovanje tela u prirodi relativno.
Osnovni pojmovi koji se koriste za opisivanje mehaničkog kretanja
– Putanja – Putanja kretanja tela je stvarna ili zamišljena linija po kojoj se telo kreće.
Kretanja se prema obliku putanje mogu podeliti na pravolinijska (kada pustimo da kliker slobodno pada sa neke visine) i krivolinijska (kada bacimo loptu prema košu).
– Pređeni put – Dužina dela putanje koji telo pređe za određeno vreme je pređeni put; obeležava se oznakom s, a merna jedinica je metar (m), milimetar (mm), decimetar (dm), centimetar (cm), kilometar (km).
– Materijalna tačka – Telo čija se veličina i oblik mogu zanemariti u odnosu na dužinu putanje po kojoj se kreće može se predstaviti materijalnom tačkom. (veličinu automobila u odnosu na rastojanje između dva grada (25km) možemo smatrati materijalnom tačnom, dok veličinu automobila u odnosu na dužinu mosta (15 m) ne možemo smatrati materijalnom tačnom.
– Vreme kretanja – Proteklo vreme se obeležava oznakom t, a merna jedinica je sekund (s), minut (min), čas (h).
– Brzina kretanja – Fizička veličina koja nam govori o odnosu dužine pređenog puta i proteklog vremena je brzina kretanja; obeležava se oznakom V, a merna jedinica je metar u sekundi (m/s) ili kilometar kroz čas (km/h).
Kretanja se prema brzini mogu podeliti na ravnomerna (kada telo prelazi jednake puteve u jednakim vremenskim intervalima) i promenljiva (kada telo prelazi različite puteve u jednakim vremenskim intervalima).
IZRAČUNAVANJE BRZINE KOD RAVNOMERNO PRAVOLINIJSKOG KRETANJA
Brzina kod ravnomerno pravolinijskog kretanja jednaka je pređenom putu u jedinici vremena.
Formula koja povezuje brzinu, pređeni put i vreme trajanja kretanja kod ravnomerno pravolinijskog kretanja:
s
V = –
t
Na osnovu prethodno rečenog jedinicu za brzinu možemo definisati kao:
Primer:
Putnički automobil pređe put od 500m za vreme od 25s. Izračunati brzinu automobila.
s=500 m
t=25s
———
v=?
V=s/t=500m/25s=20m/s Odgovor: – Brzina putničkog automobila je 20 m/s
Prebacivanje brzine iz km/h u m/s
Brzinu voza od 90 km/h treba da izrazimo u m/s.
Kilometar treba da izrazimo u metrima: 1 km = 1 000 m.
Sat treba da izrazimo u sekundama: 1 h = 3 600 s.
Ako se vrednosti drugačije izraženih jedinica zamene u brojnu vrednost brzine voza, dobija se:
Prebacivanje brzine iz m/s u km/h
Brzinu geparda od 30 m/s treba izraziti u km/h.
Metar treba izraziti kao deo kilometra: 1m = 1/1000 km, a sekundu kao deo sata: 1 s = 1/3600 h.
Ako se vrednosti drugačije izraženih jedinica zamene u brojnu vrednost brzine geparda, dobija se:
Brzina geparda je 108 km/h.
Sumiranje pretvaranja
Pri pretvaranju km/h u m/s delimo sa 3,6, a pri pretvaranju m/s u km/h množimo sa 3,6.
Srednja brzina
Stvarno kretanje tela duž nekog puta kod koga se brzina menja može se podeliti na veći broj etapa. U svakoj etapi, telo pređe određeni put za određeni vremenski interval. Ukupan pređeni put dobija se tako što se saberu pređeni putevi u svim etapama. Ukupno vreme kretanja dobija se tako što se saberu svi vremenski intervali. U slučaju da ima pet različitih etapa, ukupan pređeni put i ukupno vreme kretanja su:
su = s1 + s2 + s3 + s4 + s5 ,
tu = t1 + t2 + t3 + t4 + t5 .
Srednja brzina predstavlja količnik ukupnog pređenog puta su i ukupnog vremenskog intervala tu:
Su
V = —
tu
Promenljivo kretanje tela može se prikazati kao ravnomerno kretanje sa stalnom brzinom, koja je jednaka srednjoj brzini.
Trenutna brzina
Brzina tela u datom trenutku kretanja naziva se trenutna brzina. Prevozna sredstva kao što su automobili, autobusi, vozovi, brodovi, avioni… imaju ugrađene instrumente kojima se meri trenutna brzina, a nazivaju se brzinomeri.
FIZIČARENJE 
PREKLINJEM VAS DA MI POMOGNETE DA RESIM OVAJ ZADATAK.
Vesna i Ivan voze bicikl na biciklistickoj stazi.Oboje se krecu stalnim brzinama.Od starta do cilja Vesna je vozila 5 min brzinom od 6m/s.Ivan je presao startnu liniju 60sec posle Vesne.Kolika je Ivanova brzina,ako je ciljnu liniju presao kad i Vesna?
PREKLINJEM VAS DA MI POMOGNETE I RESITE OVAJ ZADATAK.BILA BIH VAM JAAJO ZAHVALNA.PREKLINJEM VAS POMOZITE ….
Podaci za Vesnu
tv=5 min= 300s
Vv= 6 m/s
__________
S=Vv ∙ tv=6 m/s ∙ 300 s = 1800m Ovo je pređeni put Vesne, isti pređeni put je i Ivanov
Podaci za Ivana
ti=300s-60s=240s
S=1800m Pređeni put je isti kod Ivana i kod Vesne
——————————
Vi=S/ti=S/ti=1800m/240s=7,5 m/s
Ivanova brzina je 7,5 m/s
Pocetnica sam u fizici i ako moze moliiiiiiiiiiiiiiiiim vas malo pomoci oko 1 zadatka !!
Automobil se krecem brzinom 2km/h posle 4s brzina je 18 km/h. Koliko je ubrzanje?? MOLIM VASSSSSS HITNO HITNO
Martina ovo je zadatak za učenike sedmog razreda. Ubrzanje računaš tako što podeliš promenu brzine i vreme za koje se ta promena dogodila. Brzina se povećala sa 2km/h na 8 km/h što znači da se promenila za 6 km/h. Znači promena brzine je 6 km/h (8km/h-2km/h=6km/h) i sada to treba da podelim sa 4 s. Da bih podelio 6km/h i 4 s moram 6km/h da pretvorim u m/s. To ću uraditi tako što 6/3,6m/s=1,67m/s. Sad mogu da izračunam ubrzanje
a=1,67m/s / 4s=0,42m/s2.
Nadam se da sam uspeo da ti objasnim zadatak.
8. Ako se neko vozilo kreće brzinom od 72 km/h, ono svakih 1,2 km prelazi za vrijeme od: a) 7,2 min; b) 60 s; c) 6 min ?
t=s/v; t=1,2km / 72km/h=0,016667h=0,016667 x 60 min=1 min=60s
Tačan odgovor je pod b
t=60s
ako moze resenje brzo pomozite zadatak:
koliko minuta je potrebno da voz predje 108 km krecu ci se srednjom brzinom 20 m/s
s=108km=108 .1000m=108 000 m
v=20 m/s
________________
t=?
t=s/v
t=108000m/20m/s
t=5400s
Ovde se radi o srednjoj brzini, ukupnom pređenom putu i ukupnom vremenu. Nisam uspeo ovde da napišem indekse ti moraš da ih dodaš u zadatku.
automobil je presao 10 km zxa 12 min. na stanici je odmarao 3 min.a 12 km je presao za 900 sekunde.koliko je srednja brzina
S1=10km=10 . 1000m=10 000m
t1=12min=12 . 60s=720s
S2=0m
t2=3min=3 . 60 s=180 s
S3=12 km=12 . 1000m = 12 000m
t3=900s
___________________________
v=?
v=(S1+S2+S3)/(t1+t2+t3)
v=(10 000m+0m+12 000m)/(720s+180s+900s)
v=22 000m/1800s
v=12,22 m/s
Ovde se isto radi o srednjoj brzini pa moraš dodati indeks.
Tačku sam koristio umesto puta, razumećeš…..
mnogo vam hvala
FIZICAR VI/2 JE U OVOM ZADATKU PRONAŠAO GREŠKU A NJEGOV KOMENTAR MOŽETE PROČITATI ISPOD. GREŠKU SAM ISPRAVIO, TAKO DA JE ZADATAK SAD TAČAN. MOŽETE ISPOD PROČITATI KOMENTAR KOJI JE NAPISAO FIZICAR VI/2. MENI OSTAJE JOŠ DA SE ZAVALIM FIZIČARU VI/2.
koliko je 11,96 m/s u km/h
Najlakše je
m/s u km/h pomnozi sa 3,6 odnosno 3600/1000
km/h u m/s podeli sa 3,6 ili pomnozi sa 1000/3600
Zeljko u ovom primeru bi bilo
11,96 m/s =11,96 . 3600/1000 km/h = 11,96 . 3,6 km/h = 43,056 km/h
Zapamti kao proveru uz „veću jedinicu mere“ ide veći broj. Veća jedinica mere je km/h, a manja je m/s. Uz km/h mora biti veći broj negu uz m/s i to veći za 3.6 puta.
Ono što mi nastavnici tražimo od učenika šestog razreda je postupak kako su pretvorili jedinice mere, a to je onako kako sam ja rešio zadatak. Obićno ne priznajemo samo ako upišete rešenje.
NPR
11,96 m/s=43,056 km/h (ovo nije dobro jer nema postupak)
Ovako je dozvoljeno pretvaranje jedinica mere za brzinu u starijim razredima (sedmi, osmi ili u srednjoj skoli).
Malo sam se zaneo u objasnjavanju, ali nadam se da će ti koristiti.
Imate malu gresku u racunici, Naime:
Napisali ste : t1=12min=12 . 60s=760s
Ovo nije tacno jer je 12min x 60s = 720s
U skladu sa ovim rezultat je 44km/h ili 12.22m/s
Ja ne razumem razliku izmedju pravca i putanje ako mozete da mi objasnite bila bih vam zahvalna.
Tara odlično te razumem, ali sigurno je i da pravac i putanja nisu isto.
Kada nastavnik nacrta dve tačke A i B i spoji ih pravom linijom i kaže po ovoj liniji se kreće telo. Onda vas pita šta sam nacrtao, pravu ili putanju?
U ovom slučaju pravac i putanja se poklapaju, ali to ne znači da je to isto.
Prvo da objasnim putanju
Putanja je linija po kojoj se neko telo kreće. Kao svaka linija i ova može biti prava ili kriva. Tako kretanje prema obliku putanje delimo na pravolinijsko i krivolinijsko.
Sad da objasnim pravac
Svaka vektorska veličina (brzina) je određena pravcem, smerom i brojnom vrednosti (intezitet). Pravac je dakle jedna dimenzija brzine. Predstavljamo je pravom linijom (ne moze biti kriva linija kao putanja).
Dakle, putanja je linija, a pravac je dimenzija kojom u potpunosti definišemo neku vektorsku veličinu (brzina).
Tara, nadam se da sam uspeo da ti objasnim. Kada bih ovde uspeo da crtam veruj mi da bi uspeo bolje da ti objasnim.
Covecija kosa poraste za 1 cm u toku mesec dana. Izrazite brzinu rasta kose u km\h i m\s.
Zadatak za učenike šestog razreda „smešan“. Video sam ga u nekoliko zbirki zadataka za šesti razred. Neko kaže da je zanimljiv jer učenike interesuje koliko im kosa raste za jedan dan.
s=1cm=10mm
t=30 dana=30 . 24 . 3600 s = 2592000 s
__________________
v=?
v=s/t = 10 mm / 2592000= 0,00000386 mm/s = 0,00000000386 m/s
0,00000000386 m/s = 0,0000000139 km/h
Nadam se da sam uspeo da prepišem sve nule. Voleo bih da vidim kako će neko od nastavnika učenicima objasniti ovaj zadatak.
Adise, rešio sam zadatak, ali ga ja nikada nebih dao mjim učenicima.
Ogranicenje brzine na delu puta je 60 km\h. Da li je vozac motora nacinio prekrsaj ako je na tom delu puta, krecuci se ravnomerno pravolinijski, presao 5,4 km za 3 minuta?
s=5,4km=5400 m
t=3min=3 . 60 s=180 s
v dozvoljeno=60 km/h
_______________________
v=?
v=s/t=5400m/180s=30m/s
30m/s=30 . 3600/1000 km/h = 30 . 3,6 km/h = 108 km/h
Napravio je prekršaj 108 km/h je veće od dozvoljene brzine 60km/h
Ovaj zadatak mi je pomogao kao i svi ostali za kontrolni rad iz fizike….Hvala puno
Tesku kaznu ce da plati 🙂
Moguli da znam sta je to ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje?
Ovo pitanje će zbuniti učenike petog razreda. Ovo kretanje se uči u petom razredu. Karakteriše ga ubrzanje koje je konstantno tokom ravnomerno promenljivog kretanja.
Dodatak da je ovo kretanje i pravolinijsko znači da je njegova putanja prava linija.
Jovane nadam se da sam uspeo da objasnim.
da li onaj zadatakj sa automobiov moze ovako da se resi
s1=10km
t1=12 min
s2=0 km
t2=3 min
s3=12 km
t3=900 sekunde=15 min
resenje
v=10 km+0km+12km/12min+3min+15min
v=22km/30min
v=30min=o,5h
v=22km/0,5h
v=44km/h
ako nemoze zasto
Kod ovog zadatka problem je red
v=10 km+0km+12km/12min+3min+15min
samo zbog zagrade ali ako pišeš kao razlomak nije, kasnije si to dobro izračunoa. Trebalo bi da piše
v=(10 km+0km+12km)/(12min+3min+15min)
znam da je problem pisanje razlomaka ovde pa predpostavljam da je to propust u kucanju, da u originalu je napisaono kao razlomak.
i problem je red v=30min=o,5h a treba t=30min=o,5h
zato što vreme označavaš sa „v“, a trebalo bi sa „t“. Predpostavljam da je i ovo greška u kucanju, jer onaj ko je radio zadatak pokazuje da zna fiziku.
U celom zadatku ne piše vsr da bi znali da se radi o srednjoj brzini.
Ako bi ispravio ove greske u kucanju zadatak je dobro uradjen. Merna jedinica za brzinu može biti km/min. Ali kako se radi o automobilu bilo bi korektno tu jedinicu izraziti u km/h. Tako da si i ovo ispoštovao u zadatku.
Poštovani,
Možete li mi pomoći u rešavanju sledećeg zadatka?
Petar je prešao put od kuće do škole za 2 min. Čim je stigao u školu, setio se da je zaboravio svesku iz fizike, pa se vratio kući za 45 s. Svesku je pronašao za 1 min i trčeći vratio se u školu posle 30 s. Ako je rastojanje od kuće do škole 300 m, odredite srednju brzinu njegovog kretanja.
Hvala
Ja učenike učim kada je to moguće da posmatraju delove kretanja, u ovom primeru imamo četiri dela.
1. kada je išao do škole
2. kada se vrati
3. dok je tražio svesku i tad mu je pređeni put jednak 0m i brzina mu je 0m/s, a naravno vreme nije mogao da zaustavi
4. kada je ponovo išao do škole
t1=2min=120 s
S1=300m
t2=45s
S2=300m
t3=1min=60s
S3=0m
t4=30s
S4=300m
________________
vsr=?
vsr=(S1+S2+S3+S4)/(t1+t2+t3+t4)
vsr=(300m+300m+0m+300m)/(120s+45s+60s+30)
vsr=900m/255s
vsr=3,53m/s
Hvala Vam najlepše. Nije mi bilo najjasniji baš onaj treći deo, deo kad je tražio svesku. Mislila sam da je to „zamka“ u zadatku i da se taj minut uopšte ne uzima u obzir. Želim Vam uspeh u daljem radu. Srdačan pozdrav, Ivana Nikolić.
za potpuno odredjenoj brzini pored njene vrednosti treba znati:———i——— kretanje
Brzina je vektorska veličina, a to znači da je potpuno određena pravcem, smorom i intezitetom (brojna vrednost).
Tako na ove dve linije treba da stoji pravac i smre.
Nacrtaj pravu liniju i nacrtao si pravac
Na jednom kraju linije dodaj strelicu i nacrtao si smer
Napiši v=13m/s i to je brojna vrednost ili intezitet
Postovani, treba nam pomoc oko ovog zadatka:
Autobus je prvih 15Km presao za 15min, a zatim se kretao jos 0,5h. Koliki je put presao za pola sata ako je njegova srednja brzina na putu 45Km/h?
Hvala
S1=15 km
t1= 15 min=15/60 h=0,25h
t2=0,5 h
vsr= 45 km/h
_____________________
S2=?
vsr=Su/tu
Su=vsr . tu
Su=vsr . (t1 + t2)
Su=45 km/h . (0,25h+0,5h)
Su=45 km/h . 0,75 h
Su= 33,75 km
Su=S1+S2
S2=Su-S1
S2= 33,75 km – 15 km
S2=18,75 km
U ovom zadatku tu dobijamo kada saberemo vremena, a Su kada saberemo pređene puteve. Prvo smo izračunali Su, a zatim od njega oduzeli poznati deo puta da bi dobili nepoznati
Postoji još jedan način za rešavanje ovog zadatka. Oba načina su tačna i u oba slučaja se dobija isti rezultat.
vsr=(S1+S2)/(t1+t1)
S1+S2=vsr . (t1+t2)
S2=vsr . (t1+t2) – S1
S2=45 km/h . (0,25h+0,5h) – 15 km
S2=45 km/h . 0,75 h – 15 km
S2= 33,75 km – 15 km
S2=18,75 km
Svaki zadatak mođeš rešavati na mnogo načina, ali bitno je da je postupak rešavanja zadatka tačna. Izbor načina rešavanja zadatka dosta govori o načinu razmišljanja.
Hvala
Nije mi jasno kada koristim oznaku d (rastojanje) a kada l (duzinu) a kada s(predjeni put) i kako se d i l racunaju?….
Oznake za dužinu l, d ili s koristiš po svom izboru. Dužinu mosta, tunela, voza možeš obeležiti sa l, d ili s. U indeksu možeš dodati neko slovo da bi se lakše snašla u zadatku.
Ono što je sigurno ne možeš u zadatku koristiti dve iste oznake za različite dužine. npr ne možeš dužinu mosta i dužinu automobila obeležiti sa d. Dužinu mosta bi mogla da obeležiš sa dm, a dužinu automobila sa da. Nije greška ako koristiš oznake lm i la ili sm i sa. Drugo slovo u oznaci m i a su indeksi i pišu se kao manja slova. Dok ti ovo kucam ja namam mogućnosti da ovde ta slova smanjim, ali nadam se da si razumela.
Problem nastaje kada sve obeležiš sa d ili l šta je onda S u ubrascu v=S/t.
S (pređeni put) treba da prepoznaš u zadatku. Ako voz prelazi most on mora preći rastojanje svoje dužine i dužine mosta da bi prešao ceo most (S=dm+dv).
U zadacima koristim veliko slovo S kao oznaku za pređeni put, da je učenici nebi mešali sa s (sekunda) – jedinica mere za vreme.
Jasno mi je,hvala puno.
Kamion je prvih 159km presao za 2h a zatim je nastavio da se krece 2,5h. Koliki je put presao za tih 2,5h ako mu je srednja brzina bila 45km\h?
S1=159 km
t1=2h
t2=2,5h
vsr=45 km/h
____________
S2=?
tu=t1+t2=2h+2,5h=4,5h
vsr=Su/tu
Su=vsr . tu=45 km/h . 4,5h=202,5 km
S2=Su-S1=202,5 km – 159km = 43,5 km
Ovaj zadatak moguće je rešiti i na neki drugi način. Iznad ovog zadatka postoji sličan zadatak koji je posla Aleksa.
Nasao sam malu gresku u ovom zadatku,a to je:
S2=43,5 km a ne 46,5 km
Hvala Miloše. Ispravio sam grešku.
Moze li resenje ovog komentara, molim Vas sto preee !!!!!!!
Automobil se krece brzinom 85km/h. Kolika je brzina vozaca automobila u odnosu na :
a) automobil ?
b) drum ?
U odnosu na drum je 85 km/h, a u odnosu na automobil je 0. Vozač u odnosu na automobil ne menja položaj, a u odnosu na drum menja položaj. Naravno misli se da vozač u automobilu miruje i kreće se zajedno sa automobilom. A na drumu posmatramo promenu položaja kretanja u odnosu na proizvoljno izabranu tačku na drumu.
Tako sam i ja mislio,ali bilo me strah da se javim da kazem, jer ako pogresim smanjice mi nastavnica ocenu 😦
U svakom slucaju hvalla ! 🙂
Automobil je stalnom brzinom 48 km\h presao rastojanje izmedju dva grada. Vratio se drugim putem koji je za 12 km duzi i kretao se 12 min duze stalno istom brzinom od 50 km|h. Koliki put je automobil presao u odlasku, a koliki u povratku?
V1=48 km/h
V2=50 km/h
t(razlika)=12 min=0,2 h
t2=t1+0,2h
S2=S1+12 km – (sad zamenjujem umesto S2=V2.t2; S1=V1.t1)
V2.t2=V1.t1+12km – (sad zamenim t2=t1+0,2h)
v2 . (t1+0,2h)=V1.t1+12km – (sad se oslobodim zagrade)
V2 . t1 + V2 . 0.2h = V1.t1+12km – (nepoznato je t1 i njega prebacujem levo)
V2 . t1 – V1 . t1 = 12 km – V2 . 0.2h – (t1 izvlačim ispred zagrade)
t1 . (V2-V1) = 12 km – V2 . 0.2h (sad V2-V1 prebacim na desno)
t1 = (12 km – V2 . 0.2h) / (V2-V1) (sad samo da zamenim)
t1 = (12 km – 50 km/h . 0,2 h) / (50 km/h – 48 km/h)
t1= (12 km – 10 km) / 2 km/h
t1= 2 km / 2km/h
t1= 1 h
Sad mogu da dobijem t2 iz obrasca t2=t1+0,2h
t2=1h+0,2h=1,2h
S1=V1 . t1 = 48 km/h . 1 h = 48 km
S2=V2 . t2 = 50 km/h . 1,2h = 60 km
U odlasku je prešao 48 kilometara, a u povratku 60 kilometara.
Nadam se da sam uspeo da objasnim zadatak. Malo je konfuzno zato što sam morao da pišem sve u jednom redu. Ovde ne mogu da pišem razlomačku crtu.
Hvala na odgovoru i da li je ovo zadatak za VI razred?
Zadatak je za učenike šestog razreda. Svi zadaci na ovoj strani su za učenike šestog razreda i vezani su za oblast kretanje. Ostale zadatke koje dobijem, a nisu za učenike šestog razreda ne objavljujem ih na ovoj stranici.
Moze resenja ova dva zadatka? Treba mi za test 😀 !!!
1. Dva voza se krecu u suprotnim smerovima. Odaljavajuci se jedan od drugog oba voza imaju brzinu u odnosu na prugu. Izracunaj kolika je ta brzina ako se zna da je brzina jednog voza u odnosu na drugi 200km/h?
2.U podzemnom prolazu postavljene su pokretne stepenice.
a) Za koje vreme se popne covek od dna do vrha stepenista ako stoji na stepenicama ?
b ) Kojom brzinom se krece covek u odnosu na stepenice od dna do vrha za 8s?
1.
U prvom zadatku je verovatno propušten podatak da se vozovi kreću istom brzinomo u odnosu na prugu. Reč „istu“ je izostavljena.
V1=V2
V1+V2=200km/h (vozovi idu u suprotnim smerovima i tad se brzine sabiraju)
V1+V1=200 km/h
2 . V1 =200 km/h
V1=200 km/h / 2
V1=100 km/h
V2=100 km/h
2.
U ovom zadatku neki podaci nedostaju.
a) popeće se brzinom kretanja stepenica t=S(stepenica)/V(stepenica)
b) (nije mi njjasnije šta je 8 sekundi)
Mislim da u ovom zadatku nedostaje brzina pokretnih stepenica i dužina od vrha do dna.
Predpostavimo da je V stepenica=0,5 m/s, dužina stepenica 10 m, a 8 sekundi vreme za koje se čovek popne po pokretnim stepenicam hodajući.
a) t=S(stepenica) / V(stepenica) = 10 m / 0,5 m/s = 20 s
b) V(čovek+stepenice) = S(stepenica)/t1=10m/8s=1,25 m/s
V(čoveka) = V(čovek+stepenice) – V(stepenica)=1,25 m/s – 0,5 m/s = 0,75 m/s
Pogledaj još jednom zadatak i zameni svoje vrednosti. Nadam se da sam uspeo da objasnim zadatak.
Treba mi resenje za ovaj zadatak HITNO
1.Učenik izlazi iz svoje kuće i kreće na put do škole koja je udaljena 3 km.Prvu polovinu puta prelazi brzinom 3km/h,ali shvata da kasni i pocinje da ide brže.Drugu polovinu puta prelazi brzinom od 5km/h.Za koje vreme je stigao do skole i kolika mu je bila srednja brzina.
S=3 km
S1=S2=S/2=3km/2=1,5 km
V1=3km/h
V2=5km/h
Vsr=?
t1=S1 / V1=1,5 km / 3km/h=0,5h
t2=S2 / V1=1,5 km / 5km/h=0,3h
tu=t1 + t2 = 0,5 h + 0,3 h = 0,8 h
Vsr= Su / tu = 3 km / 0,8 h = 3,75 km/h
Molim za pomoc. Zadatak glasi : Automobil se od tacke A do tacke B kretao brzinom od 80km\h a od tacke B do tacke A 60km\h? Kolika je srednja brzina? Hvala unapred
V1=80 km/h
V2=60 km/h
Vsr=?
Vsr= Su/tu
Vsr= 2.S / (t1+t2) (umesto t1 menjam S / V1, a umesto t2=S / V2)
Vsr= 2.S / (S / V1+S / V2) (zajedničko S u deliocu izvučem ispred zagrade)
Vsr= 2.S / (S . (1 / V1+1 / V2) (sad mogu da skratim S)
Vsr= 2 / (1 / V1+1 / V2) (sad mogu da se zamene vrednosti za brzinu i dobiću srednju brzinu)
Ovaj izraz može još da se sredi i dobija se
Vsr=2 (V1 . V2) / (V1+V2)
Zamenom vrednosti za V1 i V2 dobijamo srednju brzinu
Vsr=2 (80 km/h . 60 km/h) / (80 km/h+60 km/h)
Vsr=2 . 4800 km/h / 140
Vsr=68,57 km/h
kako pretvorizi m/s u metre???
Majo…. nije moguće pretvoriti m/s u m. Zato što je m/s jedinica mere za brzinu, a metar je jedimica mere za dužinu.
Molim vas dajte mi neke zadatke iz fizike,sutra imam kontrolni, i neke jako teske kako bih mogla najlakse da ih resim molim vas odgovorite mi sto pre jer ne smem na kupjuter radnim danima sem ako je nesto hitno kao ovo molim vas!!
Ps. Sesti sam razred osnovne skole!
Ovde mozes pronaći rešene zadatke iz kretanja za šesti razred
https://fizicarenje.wordpress.com/vi-fizika/kretanje/zadaci/
objasnite mi ovaj zadatak.grupa izvidjaca je krenula peske na avalu u 6 h i kretala se srednjom brzinom 5km/h za njima je u 9h krenula sofija i stigla ih i 10h kojom se brzinom kretala sofija vozeci automobil
Izviđači su se kretali 4h (10h-6h) – krenuli su u 6 a Sofija ih je stigla u 10. Izviđači su se kretali brzinom 5 km/h što znači da su ukupno prešli 20 km (v=s*t=5km/h * 2h=20km). Sofija se kretala 1h (10h-9h). Sofija je za 1h prešla isti put koji su prešli izviđači 20 km, što znači da je njena brzina 20 km/h (v=s/t=20km/1h=20km/h). Nadam se da sam uspeo da objasnim. (* zamenjuje znak množenje)
Kako izracunati Su (predjeni put) i tu (vreme) ako je data samo stalna brzina, 30 km/h
Iz ovog podatka jedino znam da telo prelazi 30 km za 1 h. Tako da iz ovog podatka nije moguće izračunati pređeni put i vreme.
Poštovani,
da li je srednja putna brzina skalarna ili vektorska fizička veličina? Ako možet pojasnite to mi malo bolje.
Hvala unapred!
Srednja putna brzina je skalarna veličina.
Postoje dva oblika srednje brzine:
1 – srednja putna brzina – skalarna veličina
2 – vektorska srednja brzina – vektorska veličina
MOLIM VAS POMOC!!! ZADATAK GLASI:Vozeci autobus izmedju dva grada koja su medjusobno udaljena 360km vozac je naisao na vise ostrih krivina, na delove puta sa velikim nagibom, kao i na nekoliko ctranica u kojima je morao primati putnike
a kakvo je kretanje autobusa prema obliku putanje?
b kakvo je kretanje autobusa prema brzini?
c izracunajte srednju brzinu autobusa ako je rastojanje izmedju gradova presao za 8h.
a) Prema obliku putanje kretanje može biti krivolinijsko u pravolinijsko. U ovom slučaju reč je o krivolinijskom kretanju jer u zadatku piše da je autobus naišao na više oštrih krivina.
b) Prema brzini kretanje može biti ravnomerno i promenljivo. U ovom slučaju reč je o promenljivom kretanju zato što je autobus morao da se zaustavi na nekoliko stanica, tad je njegova brzina bila jednaka nuli.
c) v=360km
t=8h
————–
S=v/t=360km/8h=45km/h
Napomena: U zadatku stoji da je autobus imao velike nagibe i uspone, ali to ne mora da znači da je na tim delovima puta menjao brzinu tj. da se autobus kretao brže nizbrdo, a sporoje uzbrdo. Ovaj podatak nam više govori o prostornom krivolinijskom kretanju, koji mnogo ne pominjemo u osnovnoj školi.
Svaka vam cast, zanima me da li se jos bavite ovim poslom. Posle citave decenije.
Još uvek se bavim ovim poslom. Morao sam da zakupim hosting i domen i uradim novi sajt. Ovaj sajt sam ostavio zbog sadržaja i velikog broja poseta. Novi sajt je http://www.fizicarenje.com